ترجمة سورة الواقعة

Uzbek - Uzbek translation

ترجمة معاني سورة الواقعة باللغة الأوزبكية من كتاب Uzbek - Uzbek translation.


Воқеа воқеъ бўлганда.

Унинг воқеъ бўлишини ёлғон қилувчи (жон) йўқдир.

У ҳам пастлатувчи, ҳам кўтарувчидир.

Қачонки ер қаттиқ ларзага келганда.

Тоғлар майдаланиб, титилганда.

Бас, улар тарқалган чанг-тўзонга айланганда.

Ва сизлар уч тоифа бўлгангда.

Ўнг тараф эгалари. Ўнг тараф эгалари не(саодатлилар)дир?!

Ва чап тараф эгалари. Чап тараф эгалари не(бадбахтлар)дир?!

Ва пешқадамлар, пешқадамлар.

Ана ўшалар, (Аллоҳга) яқин бўлганлар.

Сернеъмат жаннатлардалар.

Аввалгилардан кўпгина жамоатлар.

Ва охиргилардан оздирлар.

Тўқима сўриларидалар.

Бир-бирларига рўбарў бўлиб, ёнбошлаган ҳолларидалар. (Яъни, пешқадамлар жаннат дуру-ёқутларни аралаш қилиб тўқилган сўриларда бир-бирларига қараб, ёнбошлаб-ястаниб роҳатланишар экан.)

Атрофларида мангу ёш йигитлар айланиб юрурлар.

Оқар чашма (майи тўлатилган) қадаҳлар, кўзалар ва косалар билан.

Ундан бош оғриғи ҳам, маст ҳам бўлмаслар.

Ва улар хоҳлаган мевалар билан.

Иштаҳалари тусаган қуш гўшти билан.

Яна кўзи гўзал ҳурлар бор.

Мисоли яширилган дур.

Булар, қилган амалларнинг мукофотидур.

Улар у ерда беҳуда, гуноҳ сўзларни эшитмаслар.

Фақат «Салом, Салом» дейилганини (эшитарлар). (Бир-бирларига салом берадилар, уларга фаришталар ҳам салом берадилар. Аллоҳнинг саломи ҳам етказиб турилади.)

Ўнг тараф эгалари. Ўнг тараф эгалари не(саодатлилар)дир!

Улар тиконсиз сидрзорлардадир. (Сидр-ҳушбўй ҳидли бута бўлиб, араблар уни ҳиди учун яхши кўрар эканлар. Аммо тикани жуда кўп бўларкан.)

Сермева бананзорлардадир.

Ва ёйилган соялардадир.

Оқар сувлардадир.

Сероб мевалардадир.

Тугамайдиган ва ман қилинмайдиганлардадир.

Баланд-баланд кўрпачалардадир.

Албатта, Биз у(ҳурлар)ни дафъатан, хос қилиб, яратдик.

Бас, уларни бокиралар қилдик.

Тенгдош маҳбубалар қилдик.

Ўнг тараф эгалари учун.

Улар аввалгилардан кўпгина жамоатлардир.

Кейингилардан ҳам кўпгина жамоатлардир.

Ва чап тараф эгалари. Чап тараф эгалари не(бадбахтлар)дир?!

Улар ўт шамол ва қайноқ сувдадирлар.

Қоп-қора тутундан бўлган соядадирлар.

Салқин ҳамэмас, фойдаии ҳам.

Албатта улар бундан олдин ҳой-ҳавасга берилганлардан эдилар.

Ва мудом катта гуноҳ ишлар қилар эдилар.

Ва «Биз ўлиб, тупроққа ва суякка айланганимиздан кейин қайта тирилтриламизми?

Аввалги оталаримиз ҳам-а?!» дер эдилар.

Айтгил: «Албатта, аввалгилар ва охиргилар.

Маълум кунга белгиланган вақтда албатта тўпланувчилар».

Сўнгра, сиз эй адашганлар, ёлғонга чиқарувчилар!

Албатта, заққум дарахтидан еювчисизлар.

Бас, ундан қоринларни тўлдирувчисизлар.

Бас, устидан ўта қайноқ сувдан ичувчисизлар.

Бас, чанқоқ туядек ичувчисизлар.

Уларнинг қиёмат кунидаги зиёфатлари мана шу!

Биз сизларни яратганимиз, ишонсаларинг-чи!

Ўзингиз чиқарадиган манийни ўйлаб кўринг-а!

Уни сизлар яратасизми ёки Биз яратувчимизми?!

Орангиздаги ўлимни Биз белгилаганмиз ва Биз ожиз эмасмиз.

Сизнинг ўрнингизга сизга ўхшашларни алмаштиришдан ва сизларни ўзингиз билмайдиган ҳолда яратишдан.

Ва дарҳақиқат, аввалги яратилишини билдингиз-ку, эсласаларингиз-чи!

Ўзингиз экаётган нарсани ўйлаб кўринг-а!

Уни сиз ундирасизми ёки Биз ундирувчимизми?

Агар хоҳласак, Биз уни қуруқ чўпга айлантириб қўямиз. Сизлар эса надоматда ажабланиб:

«Албатта, биз зиён кўрганлармиз.

Балки маҳрум бўлганлармиз», (дейсиз).

Ўзингиз ичадиган сувни ўйлаб кўринг-а!

Уни булутлардан сиз туширасизми ёки Биз тушурувчимизми?

Агар хоҳласак, Биз уни шўр қилиб қўямиз. Шукр қилсангиз-чи!

Ўзингиз ёқадиган оловни ўйлаб кўринг-а!

Унинг дарахтини сиз яратгансизми ёки Биз яратувчимизми?

Биз у(олов)ни эслатма ва йўловчилар учун манфаъат қилиб қўйдик.

Бас, улуғ Роббинг исмини поклаб ёд эт! (Мазкур неъматларнинг эгасини таниган инсон Улуғ Аллоҳ таолога тасбиҳ айтиб, ибодат қилишга ўтади.)

Юлдузларнинг манзиллари билан қасам ичаман. («Жойлари» деганимиз - унинг ўрнашган, чиқиш ва ботиш жойлари - буржларидир.)

Албатта, агар билсангиз бу улуғ қасамдир. (Бу ояти карима ўн тўрт асрдан кўпроқ муқаддам нозил бўлганлиги ҳаммага маълум. Ўша пайтда одамлар юлдузлар ҳақида содда тушунчага эга эдилар, уларнинг ҳажми, сони, ҳаракати ҳақида деярли ҳеч нарса билмас эдилар. Фалакиёт илми ривожланиб, улар воситасида очилган жуда кўплаб куллиётлар Қуръон оятларининг улуғлигини тасдиқлади.)

Албатта, у Қуръони каримдир.

У сақланган китобдадир.

Уни фақат покланганларгина ушлайдир.

У оламларнинг Роббисидан туширилгандир.

Бас, сизлар мана шу сўз(Қуръон)га бепарволик қиласизларми?!

Ва ёлғонга чиқаришни ризқ қилиб оласизларми?! (Яъни, иймон келтириш лозим бўлган нарсаларга ишонмасликни ўз насибангиз қилиб оласизларми?)

Жонингиз ҳалқумга келиб қолса-чи?!

Ҳолбуки, ўша вақтда ўзларингиз қараб турган бўласизлар.

Биз эса, сиздан кўра унга яқинмиз, аммо сизлар кўрмайсизлар. (Яъни, Аллоҳнинг Ўз бандасига қанчалар яқинлигини англамайсизлар. Ўлаётган одамга Аллоҳ таоло унинг устида турган қариндошидан кўра яқинроқ бўлади.)

Агар сиз ҳисоб бермас бўлсангиз.

У(жон)ни ўрнига қайтаринг-чи! Агар ростгўй бўлсангиз!

Агар, у муқарраблардан бўлса.

Роҳатда, фароғатда ва сернеъмат жаннатдадир.

Агар ўнг тараф эгаларидан бўлса.

Бас, «Сенга ўнг тараф эгаларидан Салом»дир.

Ва агар ёлғонга чиқарувчилардан, гумроҳлардан бўлса.

Бас, ўта қайноқ сувдан зиёфатдир.

Ва дўзахга киришдир.

Албатта, ушбуочиқ-ойдин ҳақиқатдир.

Бас, улуғ Роббинг исмини поклаб ёд эт!
سورة الواقعة
معلومات السورة
الكتب
الفتاوى
الأقوال
التفسيرات

سورة (الواقعة) من السُّوَر المكية، نزلت بعد سورة (طه)، وقد جاءت بتذكيرِ الناس بوقوع يوم القيامة؛ للدَّلالة على عظمة الله عز وجل، وترهيبًا لهم من مخالفة أوامره، ودعوةً لهم إلى اتباع الدِّين الحق وتركِ الباطل، وخُتمت السورة الكريمة بتعظيمِ القرآن، وصدقِ أخباره وما جاء به، وقد أُثر عن النبي صلى الله عليه وسلم قراءتُه لها في صلاة الفجر.

ترتيبها المصحفي
56
نوعها
مكية
ألفاظها
380
ترتيب نزولها
46
العد المدني الأول
99
العد المدني الأخير
99
العد البصري
97
العد الكوفي
96
العد الشامي
99

* قوله تعالى: {فَلَآ أُقْسِمُ بِمَوَٰقِعِ اْلنُّجُومِ ٧٥ وَإِنَّهُۥ لَقَسَمٞ لَّوْ تَعْلَمُونَ عَظِيمٌ ٧٦ إِنَّهُۥ لَقُرْءَانٞ كَرِيمٞ ٧٧ فِي كِتَٰبٖ مَّكْنُونٖ ٧٨ لَّا يَمَسُّهُۥٓ إِلَّا اْلْمُطَهَّرُونَ ٧٩ تَنزِيلٞ مِّن رَّبِّ اْلْعَٰلَمِينَ ٨٠ أَفَبِهَٰذَا اْلْحَدِيثِ أَنتُم مُّدْهِنُونَ ٨١ وَتَجْعَلُونَ رِزْقَكُمْ أَنَّكُمْ تُكَذِّبُونَ} [الواقعة: 75-82]:

عن عبدِ اللهِ بن عباسٍ رضي الله عنهما، قال: «مُطِرَ الناسُ على عهدِ النبيِّ ﷺ، فقال النبيُّ ﷺ: «أصبَحَ مِن الناسِ شاكرٌ، ومنهم كافرٌ، قالوا: هذه رحمةُ اللهِ، وقال بعضُهم: لقد صدَقَ نَوْءُ كذا وكذا»، قال: فنزَلتْ هذه الآيةُ: {فَلَآ أُقْسِمُ بِمَوَٰقِعِ اْلنُّجُومِ} [الواقعة: 75]، حتى بلَغَ: {وَتَجْعَلُونَ رِزْقَكُمْ أَنَّكُمْ تُكَذِّبُونَ} [الواقعة: 82]». أخرجه مسلم (٧٣).

* سورة (الواقعة):

سُمِّيت هذه السورة بـ(الواقعة)؛ لافتتاحِها بهذا اللفظ، ولتسميةِ النبيِّ صلى الله عليه وسلم لها بذلك:

عن أبي بكرٍ الصِّدِّيقِ رضي الله عنه، قال: «سألتُ رسولَ اللهِ ﷺ: ما شيَّبَكَ؟ قال: «سورةُ هودٍ، والواقعةِ، و{عَمَّ يَتَسَآءَلُونَ}، و{إِذَا اْلشَّمْسُ كُوِّرَتْ}»». أخرجه الترمذي (٣٢٩٧).

و(الواقعةُ): اسمٌ من أسماءِ يوم القيامة.

* سورة (الواقعة) من السُّوَر التي شيَّبتْ رسولَ الله صلى الله عليه وسلم:

عن أبي بكرٍ الصِّدِّيقِ رضي الله عنه، قال: «سألتُ رسولَ اللهِ ﷺ: ما شيَّبَكَ؟ قال: «سورةُ هودٍ، والواقعةِ، و{عَمَّ يَتَسَآءَلُونَ}، و{إِذَا اْلشَّمْسُ كُوِّرَتْ}»». أخرجه الترمذي (٣٢٩٧).

* أُثِر عن النبي صلى الله عليه وسلم قراءتُه لسورة (الواقعة) في صلاة الفجر:

عن جابرِ بن سَمُرةَ رضي الله عنه، قال: «كان رسولُ اللهِ ﷺ يُصلِّي الصَّلواتِ كنَحْوٍ مِن صلاتِكم التي تُصَلُّون اليومَ، ولكنَّه كان يُخفِّفُ، كانت صَلاتُه أخَفَّ مِن صَلاتِكم، وكان يَقرأُ في الفجرِ الواقعةَ، ونحوَها مِن السُّوَرِ». أخرجه أحمد (٢٠٩٩٥).

1. تحقيق القيامة (١-٥٦).

2. دلائلُ البعث والجزاء (٥٧-٧٤).

3. تعظيم القرآن، وصدقُ أخباره (٧٥-٩٦).

ينظر: "التفسير الموضوعي لسور القرآن الكريم" لمجموعة من العلماء (7 /598).

مقصدُ سورة (الواقعة) هو التذكيرُ بوقوع يوم القيامة وهَوْلِه، ووصفُ ما يحدُثُ به؛ لتخويف الناس وترهيبهم من معصية الله عز وجل ومخالفة أمره، وفي ذلك دعوةٌ لهم للرجوع إلى الحق، والاستجابة لأمر الله.

ويُبيِّن ابن عاشور محورَها فيقول: «هو التذكيرُ بيوم القيامة، وتحقيق وقوعه.

ووصفُ ما يَعرِض لهذا العالَمِ الأرضي عند ساعة القيامة.

ثم صفة أهل الجنة وبعض نعيمهم.

وصفة أهل النار وما هم فيه من العذاب، وأن ذلك لتكذيبهم بالبعث.

وإثبات الحشر والجزاء.

والاستدلال على إمكان الخَلْق الثاني بما أبدعه الله من الموجودات بعد أن لم تكن.

والاستدلال بدلائل قدرة الله تعالى.

والاستدلال بنزعِ الله الأرواحَ من الأجساد والناس كارهون لا يستطيع أحدٌ مَنْعَها من الخروج، على أن الذي قدَرَ على نزعها بدون مُدافعٍ قادرٌ على إرجاعها متى أراد على أن يُمِيتَهم.

وتأكيد أن القرآن منزلٌ من عند الله، وأنه نعمةٌ أنعم الله بها عليهم فلم يشكروها، وكذَّبوا بما فيه». "التحرير والتنوير" لابن عاشور (27 /280).